Три сужња 0001    Зацмиљеше три невољни сужња 0002    У тамницу Скадру на Бојану, 0003    Они смиле три године дана, 0004    Не виђају сунца ни мјесеца, 0005    Једно је Лијеш од Пиперах, 0006    Друго Томо од Васојевића, 0007    Треће је Булатов Вуксане. 0008    Но је Вуксан њима говорио: 0009    „А тако ви, до два побратима, 0010    Што је, браћо, коме најжалије?” 0011    Ного рече Лијеш од Пипера: 0012    „А мене је, браћо, најжалије, 0013    Најжалије и оца и мајку, 0014    Нема их ко до смрти ранит’.” 0015    Рече Томо од Васојевића: 0016    „А мене је, браћо, најжалије — 0017    Био сам се скоро оженио, 0018    Не знадох јо’ руке ни јабуке.” 0019    Но рече Вуксан Булатов: 0020    „Каменом се, браћо, пофалили! 0021    А мене је, браћо, најжалије, 0022    Е хоћемо јутрос погинути, 0023    Погинути а не зам’јенит’ се! 0024    У ријечи у које говораху, 0025    Али џелат испред тавнице вика: 0026    „Ко је овђе Лијеш од Пиперах, 0027    Нека иде тамници на врата, 0028    Е га откупи и отац и мајка!” 0029    Изљеже Лијеш пред тавницу, 0030    Ману џелат, посјече му главу. 0031    Таде зове Васојевић’ Тома: 0032    „Нека изљезе јунак пред тавницу, 0033    Одмоли га љуба у везира!” 0034    Брже Томо тамници излазио, 0035    Ману џелат, посјече му главу. 0036    Таде зове Булатов’ Вуксана: 0037    „Ходи изљези тамници на врата, 0038    За тебе силна откуп дође 0039    Од Роваца, од твоје породице!” 0040    Но му Вуксан ријеч говорио: 0041    „О, не лажи, турски Циганине, 0042    Далеко је мене откуп доћ’!” 0043    Па изљезе тавници на врата. 0044    Ћаше џелат да га посијече, 0045    Вуксан му ријеч проговара: 0046    „Да л’ не видиш, крвави џелату, 0047    Да л’ не видиш, очи му испануле, 0048    Ер је на мене од злата кошуља 0049    А од крви је муханато злато, 0050    Но ју свуци, па ме посијеци!” 0051    Он бачи сабљу на долину, 0052    Па Вуксану одријеши руке. 0053    Кад се Вуксан руку дофатио, 0054    Џелату сабљу уграбио, 0055    Три посјече крвава џелата, 0056    А побјеже преко Скадра града, 0057    Све што срете под сабљу метнуо. 0058    На мост срете хоџу и кадију, 0059    А кадија говори Вуксану: 0060    „Не, дијете, Булатов Вуксане, 0061    Немо’ моју погубити главу, 0062    Но ти хајде са мном у везира, 0063    Ја ћу тебе право осудит’!” 0064    Но му Вуксан ријеч говорио: 0065    „Било мене досад осудит’!” 0066    Хоџа од страха у воду ускочио. 0067    Од кадије је два направио, 0068    Па побјеже Румијом планином, 0069    Утече ломној Гори Црној, 0070    Отолен уз Брда питома. 0071    Здраво дође у Ровца камена. 0072    То је било кад се чинило.